+ Reply to Thread
Stranica 1 od 14 12345678911 ... PosljednjePosljednje
Prikaz rezultata 1 do 10 od 137

Diskusija: Macke

  1. #1
    Sedusa
    Gost

    Standardno Macke

    MAČKE


    Ako baš i ne ispoljavaju emocije, to ne znači da su i ravnodušne. Naprotiv, mačke su u stvari vrlo osjetljiva bića i predaju se samo onome koji zna da ih voli.

    Usamljeni lovac, navikla da se oslanja samo na sebe, mačka je po prirodi vrlo oprezna životinja. Samo dok su mali, mačići ne znaju šta je to strah. Radoznali i neustrašivi, skupljaju iskustvo koje će im kasnije, kada porastu, pomoći u situacijama koje su već doživjeli u detinjstvu.

    Odrasla mačka ne voli promjene. Tako, na primjer, ona koja je odrasla u stanu ne traži da izlazi, a kada se pojave posjetioci, obično se negdje krije. Neke mačke su manje plašljive, a neke više, ali su sve podložne strahu. One koje kod svojih gazda vode miran život dožive stres kada se nađu u drugoj sredini - kod veterinara, recimo. Zatvorene u kavezu, rijetko će pokušati da se izvuku i radije će strpljivo čekati.

    Ponekad nam je ponašanje naše ljubimice neshvatljivo. To se događa zbog našeg nedovoljnog poznavanja njihovog emocionalnog života. Svoju uznemirenost mačke izražavaju na neočekivan način. Strah kod njih može da izazove i razna oboljenja, a ona se manifestuju oštećenjem kože, opadanjem dlake, nervoznim umivanjem ili teškoćama sa varenjem. Sve te reakcije govore o velikoj osetljivosti mačaka i njihovoj emocionalnoj krhkosti. Njihova potreba za maženjem, muvanjem oko naših nogu, predenje, kao i potreba za dugim spavanjem samo su način da uklone stres i taj višak energije i emocija.

    Ako ste već u situaciji da svoju ljubimicu često nosite u korpi ili torbi, naviknite je na to odmalena. Mačke koje žive u kući naviknute su na određene situacije i zvuke. Ukoliko su kao male prisustvovale usisavanju tepiha, neće se mnogo uznemiravati dok sređujete stan. To važi i za vožnju automobilom. Najbolje je da je prije ulaska u auto stavite u korpu. Prilikom promjene mjesta boravka ne zaboravite da ponesete i njene posude za hranu, kao i jastuče ili ćebence koji će doprineti da se u privremenom domu osjeća kao kod svoje kuće.
    Last edited by Sedusa; 19-05-2007 at 10:23 PM.

  2. #2
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Dražesna Egipćanka




    Egipatska mačka je fascinantna, ne samo zbog svoje bogate historije već i zbog očaravajuće ličnosti i upečatljivog izgleda. Ova mačka bila je identifikovana još u slikarstvu drevnih Egipćana, tako da su mnogi eksperti zaključili da je nastala pripitomljavanjem afričke divlje mačke; u prilog tome govore i njene tufne.

    Uloga mačke u religiji, mitologiji i svakodnevnom životu Egipćana bila je ogromna, o čemu svedoči način na koji su mačke odgajane, ali i to koliko su poštovane. Obožavali su ih kao bogove, negovali kao kućne ljubimce; bile su zaštićene zakonom, a posle svoje smrti balsamovane i oplakivane.

    Njihovo nastanjivanje na druge kontinente takođe je interesantno. Naime, njihova historija u Severnoj Americi počinje tako što ih je 1956. godine prokrijumčarila protjerana ruska princeza Natalija Trubecka. U prošlosti su sve egipatske mačke u Americi i Kanadi vodile porijeklo od jednog para koji je prvi uvezen.

    Egipatska mačka ima reputaciju da je jedina prirodno tufnasta vrsta od domaćih mačaka. To je ekstremno inteligentna životinja, veoma privržena porodici, kako ljudskoj, tako i svojoj, i neverovatno je odana i lojalna. Aktivna je i svoju sreću izražava smejanjem, to jest ispuštanjem mekog melodičnog zvuka, mašući repom u velikoj brzini i mlatarajući prednjim šapama. Ima elegantno tijelo koje pokrivaju pravilno raspoređene tufne, savijene noge i rep, izražajne zelene oči i uočljive linije oko njih, zabrinut izraz lica i ljupki dugački korak koji podseća na leopardov. Zato nije ni čudo što egipatska mačka izaziva toliko pažnje i oduševljenja.

    Egipatske mačke mogu se naći u pet boja - srebrnoj, bronzanoj, boji dima, crnoj i plavoj. Crna i plava mačka ne mogu se kvalifikovati za izložbe, ali zato su kao i ostale odlični kućni ljubimci. Od Kleopatre do današnjih dana egipatska mačka je zaista prava živa relikvija.


    Crno, crnje, najcrnje............Bombaj mačka


    Porijeklo
    Prve Bombay mačke rođene su 1958. godine u jednoj odgajivačnici u Kentakiju [Kentucky]. Gospođa Nikki Horner koja se bavila odgojem rase American Shorthair i Burma, imala je sasvim jasnu predstavu o rasi koju je htela da kreira. Dugogodisnja selekcija predhodila je konacnom rezultatu. Sparivanjem jedne American Shorthair zenke i Burmanskog mačka, oboje Veliki Šampioni [Grand Champions], odgajivačica je napokon dobila ono što je toliko dugo očekivala : malog crnog pantera, pitomog i umiljatog. Rasa je dobila ime Bombay zbog asocijacije na indijskog pantera. Rasa je tek 1976. bila priznata, prvo kod CFA [Cat Fanciers Association, USA].


    Izgled
    Snažna i mišićava mačka, srednje veličine, elegantnih pokreta kao panter. Glava je okrugla sa širokim licem čije središte su okrugle oči boje zlata. Uši su srednje veličine, zaobljene na vrhu. Dužina nogu je srazmjerna sa tijelom, rep je ravan i srednje dužine. Najljepše od svega je meka ali gusta kratka dlaka neopisive crne boje koja se pod rukom oseća kao saten, a tako se i presijava.


    Karakter
    Mačka je vrlo društvena i ne voli da bude sama. Traži društvo prateći čoveka u stopu. Obožava da se igra, bez obzira na šta naidje - sve joj odgovara: čep za flašu je podjednako dobar kao i olovka sa stola koji je predhodno spremila. Podnosi se dobro i sa ostalim mačkama, ali kad se radi o jelu, onda svi moraju da čekaju da se ona najede. Ona jednostavno mora imati prednost.

    Budućnost............?

    Kao što smo rekli, Bombay rasa je nastala ciljanim ukrštanjem American Shorthair i Burmanske mačke, tačnije rečeno crne AS i Burmanke braon boje. Kako je crna boja genetski dominantna nad braon, rezultat je bio mačka crne boje. Ukrštanje u ovoj kombinaciji ne daje čistu Bombay mačku. Ozbiljna rasa se tako zove tek kada je osnovana izvesna stabilna populacija sa određenim osobinama, tj. potencijal sa kojim može da se radi. Bombay mačaka ima vrlo malo, potencijal je mali i preti opasnost potrebe incestoidnog sparivanja, tako da se kod TICA [The International Cat Association] razmatra mogućnost sparivanja sa American Shorthair, praktično korak unatrag. Ukrštanje sa Burmankom, radi kvaliteta dlake je povremeno bilo potrebno, pa tako i dozvoljeno. Sparivanjem dvije čistokrvne Bombay mačke ipak mogu da se dobiju mačići braon boje, za šta je odgovoran recesivni gen braon boje bez obzira koliko generacija unatrag on leži. Naravno ovaj gen nose sve Bombay mačke, jer sve potiču od Burmanke.


    U Americi se samo nekoliko odgajivača bavi odgajivanjem Bombay mačaka, tako da je rasa u opasnosti da nestane. Dobiti jednu Bombay mačku sa kvalitetima za izlozbu ili odgajivanje je takoreći iluzorno. Možemo reći: posedovati jednu Bombay jeste privilegija.
    Last edited by Sedusa; 19-05-2007 at 10:01 PM.

  3. #3
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Sveta Birmanska mačka



    Porijeklo
    Prije mnogo, mnogo godina u Burmi, u hramu Kittah živeli su budistički monasi zajedno sa svojim mačkama bijele dlake i žutih očiju. Mačke su bile duboko poštovane jer se verovalo da u njima žive duše preminulih monaha. Kult obožavanja bila je i boginja reinkarnacije Tsum-Kyan-Kse čija je zlatna statua sa očima od safira krasila hram. Poštovani stari monah Mun-Ha je u hramu svako veče, u pratnji svog vernog mačka Sinh, posvećivao molitvu boginji. Jednoga dana, za vreme napada razbojnika na hram, stari monah Mun-Ha bio je teško ranjen i ležao je na samrti. Mačak Sinh je sedam dana uporno ležao na njegovom telu, neprestano gledajuži u statuu boginje Tsum-Kyan-Kse. Sedmog dana njegova bela dlaka dobila je zlatnu senku, njegove oći postale su duboko plave kao safir, njegovo lice, noge i rep postali su tamni, kao boja zemlje, samo vrhovi šapa ostali su beli kao simbol čiste duše starog monaha Mun-Ha. Sljedećeg dana sve bele mačke u hramu imale su novu odoru. Mačak Sinh je prestao da uzima hranu i nakon sledećih sedam dana preminuo je i on, odnevši dušu starog monaha pravo u raj.

    Nastavak priče kaže da je dvadesetih godina prošlog veka burmanski kralj iz zahvalnosti poklonio u Francuskoj jedan par rase Sveta Birma i da je tako postavljen temelj odgajanju ove rase. Osim te dve mačke više nikad nije niti jedna Birma napustila svoj zavičaj i nijedan ljubopitljivi turista u Burmi nije više vidio ni jednu jedinu mačku mačku ove rase. Kraj legende!

    U poslednjih nekoliko decenija ova dirljiva priča je obišla ceo svet i rasplakala mnoge čitaoce. Nesumnjivo je doprinela popularnosti rase Birma. Legenda je poslužila kao romantična podloga za jednu od najatraktivnijih rasa nastalih ukrštanjem.

    Sveta Birma je apsolutno bez romantike, bolje rečeno sa predumišljajem, nastala eksperimentalnim ukrštanjem Persijskih i Sijamskih mačaka, negde dvadesetih i tridesetih godina prošlog vijeka. Cilj je bio da se dobije point mačka duge dlake kao i uravnoteženi karakter, kombinacija živahne Sijamke i mirne Persijske mačke. Posle samo nekoliko decenija oduševljenje za novu rasu je bukvalno eksplodiralo, pa i dan danas na mnogim izložbama svi pogledi publike vezani su za binu kada se tamo pojavi jedna Sveta Birma sa negovanom svilenom dlakom i duboko plavim očima.

    Karakter
    Mačka je veoma privržena, vesela i voli da se igra. Veoma je radoznala i najradije je u društvu čoveka ili neke druge mačke. Ni u kom slučaju ne voli da bude sama. Birma obožava da spava na krevetu i onaj ko to ne voli, treba da se odluči ze neku drugu rasu.

    Izgled
    Birma je mačka srednje veličine.Telo je lako izduženo, noge su relativno kratke i stabilne, šape zaobljene. Rep srednje dužine, tanji u korijenu sa puno dlake na kraju. Veličina glave treba da bude u proporciji sa telom, trouglastog oblika. Nos je srednje dužine, celo zaobljeno, markantna brada. Uši su male i ne visoko plasirane, nesto višlje nego žirina u korenu i ne okrugle. Oči su okrugle do lako ovalne, duboko plave boje.


    Sveta Birma pripada grupi mačaka poluduge dlake. Posle duge experimentalne faze upornog odgajivačkog rada, Birma je danas samostalna rasa sa učvršćenim karakterističnim odlikama: bele rukavice na prednjim šapama i bijele `čizmice` na zadnjim. Svako, pa i minimalno odstupanje od ovih veoma važnih odlika, broji se kao greška, što odgoj čini kako teškim tako i izazovnim.

    Birmanka spada u grupu point mačaka, što znači mačka koja ima masku. Masku čine tamne partije na glavi, ekstremitetima i repu. Može da se kaze: najistureniji delovi tijela su tamni, sve svjetlija dlaka prostire se prema sredini trupa.Tradicionalna boja svih point mačaka je Seal point [tamne partije tijela su tamno braon. odnosno crne], kao i blue point [golubije plavo]


    Odgajivač ne bi bio odgajivač kada ne bi doveo u pitanje odluku boginje Tsum-Kyan-Tse i pokušao da izvuče sve što je moguće Wink tako da imamo i Chocolate, Lilac, Red i Creme point. Sve nabrojane boje zastupljene su i u tortie [flekastim] i tabby [tigrastim] varijantama, kao i njihovoj kombinaciji po imenu tortie tabby, skraćeno torbie.


    Sijamske mačke



    pas,macka ili gremlin? klasicni sijamac


    Prvo zvanično pojavljivanje ove rase mačaka zabeleženo je 1871 godine na izložbi mačaka koja je održana u nekadašnjoj Kristalnoj palati. Takmičilo se u 25 kategorija među kojima je bio i jedan par Sijamaca. Različiti izvori govore o neobičnoj vrsti mačke koja je imala veoma neuobičajenu narav i interesantnu i veoma elegantnu spoljašnjost. Kako u Britaniji ni među odgajivačima niko do tada video ovu vrstu došlo je do velikog interesovanja. Popularnosti ove rase je samo pomogla činjenica da su joj pripisivane osobine koje podsećaju na inteligenciju i privrženost pasa.

    Par sijamskih mačaka je 1884 u Britaniju poslao svojoj porodici generalni konzul Owen Gould koji ih je na poklon dobio od sijamskog kralja. Interesovanje je raslo velikom brzinom tako da je 1892 napisan prvi standard za ovu rasu. 1902 godine je osnovan Klub ljubitelja sijamskih mačaka Engleske koji je za osnovu uzeo "applehead" varijantu sijamske rase koja se danas neformalno naziva i klasičnom sijamskom mačkom. Klasična sijamska mačka se razlikuje od danačnjih varijanti ne samo po bojama već i po građi tela. Nekadašnja preovlađujuća snažna figura i okrugla glava sve su ređe a većina mačaka ove rase imaju izduženu glavu i tanke i dugačke noge. Popularnost klasične sijamske mačke je dostigla vrhunac šezdesitih godina 20. veka kada se ova rasa pojavljivala u poznatim igranim i animiranim filmovima [Čudesno putovanje, Maza i Lunja,...]

    Nije lako objasniti kako je došlo do opadanja popularnosti "klasične" u korist novog, sitnijeg, izduženijeg i oblikom nešto elegantnijeg tipa. Neki izvori tvrde da je popularnost šezdesitih godina XX veka bila tolika da je cena rasnih mačića pala prenisko pa su odgajivači u potrazi za nekom egzotičnijom varijantom koja bi im donosila više novca počeli da favorizuju novu egzotičniju liniju. Drugi, pak, kažu da je jednostavno preovladalo mišljenje kako je sitnija i egzotičnija varijanta samim tim i lepša. Nije za zanemarivanje ni činjenica da je razvoj medicine omogućio manjim i fizički slabijim primercima da dostignu zrelost i izvrše reprodukciju. Najverovatnije da su svi navedeni, a možda i neki drugi faktori uticali na razvoj ove vrste ali jedno je sigurno - zvanični standard nije predstavljao prepreku i pratio je postepene promene. Činjenica je takođe da su "nove" sijamske mačke bile mnogo slabijeg zdravlja i da su kraće živele. Odgajivači originalnih sijamaca su, međutim, imali izbor između napuštanja takmičenja i poštovanja novih pravila...


    Do početka 1986 godine na takmičenjima se više nije mogla videti niti jedna "klasična" sijamska mačka. Stvar je otišla toliko daleko da mnogi novi odgajivači nisu ni bili upoznati sa razvojem rase ili su čak tvrdili da je "klasična" sijamska mačka u stvari varijanta sa slabijim kvalitetom rase. Sve ovo je trajalo izvjestan period i činilo se da originalna vrsta neumitno pada u zaborav ali organizacije koje priznaju prave Sijamce kao i neke druge tradicionalne rase su uspjele da polako preokrenu stvar u suprotnom pravcu. Počelo je organizovanje posebnih izložbi na kojima se i ova varijanta mogla takmičiti za nagrade a felinolozi su sve više uviđali potrebu da prestane trka za egzotikom na račun zdravlja. Danas se skoro svuda u Evropi priznaju "klasične" sijamske mačke dok je u S.A.D. stvar otprilike na pola puta.

    Današnji broj podvrsta je teško i nabrojati, u osnovi postoje četiri boje: tamno braon [seal], plava [blue], braon [chocolate] i magnolia bijela [lilac]. Od ovih glavnih razvijene su sve podvrste za koje važe isti standardi koji se odnose na tjelesne proporcije.

    RUSKA PLAVA MACKA



    ljubimica pesnika i vladara, "carskog" je porijekla.
    Živela je na dvoru ruskog cara Nikole I i engleske kraljice Viktorije.
    Kraljicin sin Edvard II je formirao i društvo za odgajanje ove prelijepe vrste.

    Ruska plava macka je Autohtona vrsta i potice iz Sibira.
    Elegantna.
    Vitkoga tela i visokih nogu.
    Dlaka je kratka, mekana sa srebrnasto plavim odsjajem.
    Oci bademaste, zelene i velike uspravne uši.
    Elegantnih pokreta.
    Vitka i živahna u igri.

    Inteligencija, umiljatost i izuzetna privrženost vlasniku osnovne su karakteristike ove fascinirajuce vrste.
    Last edited by Sedusa; 19-05-2007 at 10:21 PM.

  4. #4
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Američke rase: American Bobtail, American Curl i American Wirehair

    Šta Amerikanci vole? Mačke sa kratkim repom, sa uvrnutim usima...ili mačke sa dlakom na loknice? U zemlji bezgraničnih mogućnosti može biti ispunjena skoro svaka želja [bez obzira koliko besmislena ona bila]
    Predstavljamo Vam: American Bobtail, American Curl i American Wirehair.
    Ovo su tri tipično američke rase čijim se odgojem bavi zaista minimalan broj odgajivača u Evropi. Kod American Bobtail-a, u prevodu Američke kratkorepe mačke, `problem` je upravo njen kratak rep. U mnogim evropskim zemljama postoje zakoni za zaštitu životinja koji definitivno zabranjuju odgoj životinja sa fizičkim ili genetskim defektima, a kratak rep kod mačke jeste jedan takav defekt.
    American Curl, mačka čije su uši zavrnute unazad, što se ne smatra baš isključivo defektom, ali možemo slobodno reći anomalijom, još uvek nije našla dovoljan broj simpatizera da bi neko počeo ozbiljno da se bavi odgajivanjem te rase.
    American Wirehair, mačka čija je dlaka valovita i čekinjasta, sigurno ne spada u grupu takoreći hendikepiranih, ali je njen izgled za Evropljane ipak pomalo egzotičan, te ni ona nije naišla na širom otvorena vrata ljubitelja rasnih mačaka.

    American Bobtail




    Porijeklo

    Šezdesetih godina prošlog vijeka pronađen je kratkorepi mladi mačak u jednom rezervatu u Arizoni. On je kasnije bio sparivan sa mačkama koje su imale normalan rep, a potomstvo je bilo kratkorepo. To je naravno odmah bio povod za kreaciju nove rase.
    Zapravo, pretpostavlja se da je u prirodi uvek bilo kratkorepih mačaka. Mutacija je prirodan proces kao rezultat prilagođavanja na životne uslove, mada se u konkretnom slučaju moramo zapitati: kakvi su to uslovi u kojima jedna mačka, skoro bez repa, može bolje da opstane nego jedna sa normalnim repom? Upravo rep je taj koji mački omogućava perfektno izbalansirane pokrete i skokove sa velike visine, i koji joj konačno služi i kao sredstvo za komunikaciju. Odgajivači tvrde da je American Bobtail izuzetno inteligentna mačka. Naravno, fizički nedostaci se moraju nadomestiti na neki način.

    Izgled
    Spada u grupu rasnih mačaka poluduge dlake čiji je prvi sloj mek, gornja dlaka ostra i odbojna na vodu. Mačka je srednje veličine, misićava, noge nisu dugačke ali su zato čvrste sa velikim okruglim šapama. Rep je obično dužine 3-10cm. Vrlo je česta pojava da se rađaju i mačići sa normalnom dužinom repa, što ukazuje na to da formu repa kod ove rase određuje više recesivnih gena.
    Glava je siroka, ali proporcionalna prema telu. Uši su srednje veličine, plasirane visoko na glavi i prilično široke u korijenu. Oči su ovalne i mogu ići od zelene do boje ćilibara kao i plave, što je tipično za point varijante [boje].
    Sve boje dlake i šare su dozvoljene.


    American Curl



    Porijeklo
    Prva American Curl [curl na engleskom znači kovrdža] se pojavila kao lutalica na vratima porodice Ruga 1981. u Kaliforniji. Gospođa Ruga priča da se odmah zaljubila u tu crnu mačku svilene dlake čije su je uši neobičnog oblika naprosto fascinirale. Uši su bile zavrnute unazad. Ona je i pored protesta svoga muža zadržala mačku i dala joj ime Shulamith, što znači: crna ali atraktivna. Nekoliko meseci kasnije gospođa Ruga je sparila svoju mačku sa jednim običnim mačkom. Shulamith je omacila četiri mačeta od kojih su dva imala uši kao ona. Konsultovan je i jedan stručnjak na polju genetike koji je potvrdio da se kod forme ušiju radi o anomaliji, koja ne mora da se ubraja u defekte jer ni u kojoj meri ne ometa mačku u bilo kom smislu. Gospođa Ruga je svoju mačku prvi put pokazala na izložbi u Palm Springsu 1983. godine. Već 1985. rasa je bila priznata. U Americi se danas dosta odgajivača bave odgajem ove rase. American Curl je čistoktvna samo ako u svom pedigreu ima mačku Shulimith kao osnivača rase. Američke kovrdžave mačke mogu se sparivati međusobno ali i sa domaćim mačkama radi proširivanja tzv. genetskog pool-a. [pool = zaliha, rezervoar, osnova]

    Karakter

    Poseduje karakterne crte koje svaki ljubitelj mačaka može samo da poželi. Inteligentna je mačka koja jako voli da se igra, koja je uvek dobro raspoložena i pristupačna.

    Izgled
    Srednje je veličine, lakše građe i izduženog tijela. Noge su joj srednje dužine sa okruglim šapama. Rep je dugačak i zaokrugljen na kraju. Kako je dozvoljeno i ukrštanje sa domaćom mačkom postoji kratkodlaka kao i varijanta poluduge dlake svilenkastog kvaliteta. Dozvoljene su sve boje.
    Glava je blago izduženog oblika. Oči su kose, najčešće zelene boje, a kod point-varijanti izrazito plave.
    Tipična je naravno forma ušiju koje su relativo velike. Dve trećine njihove dužine su ravne, a jedna trećina, pri zaobljenom vrhu je u obliku luka [90-180] savijena unatrag, prema sredini glave. Najpoželjniji i najcenjeniji oblik ušiju je takozvani polumjesec. Podjela idealnog oblika ide preko tri stepena.



    American Wirehair



    Porijeklo
    Rasa je priznata u američkim felinološkim savezima 1967. godine.
    Nastala je prirodnom mutacijom u populaciji American Shorthair [Americka kratkodlaka], koja je takođe priznata kao rasa mada nešto ranije tj. 1904. a koja nije ništa drugo do domaća mačka.
    1967. godine se u leglu mačke Bootsie, koja je bila sparena sa mačkom po imenu Fluffy, oboje rase American Shorthair, našlo mače koje je imalo vrlo čudnu dlaku, valovitu i kao da je svaka dlaka bila savijena ili polomljena. Vest se brzo pronela i uskoro je mače našlo novi dom i to kod jedne odgajivačice rase Rex, koja je imala nameru da fiksira osobine takve dlake i napravi praktično temelj jedne nove rase .
    I danas je dozvoljeno sparivanje American Wirehair sa American Shorthair, mada se odgajivači u poslednje vreme koncentrišu na rastom manje primerke kako bi se što jasnije razlikovali od Američke kratkodlake mačke, rase od koje su nastali.

    Izgled
    Standard je sličan standardu Američke kratkodlake. Mačka je srednjeg rasta, okrugle glave, ima profil sa jasnim prelazom između nosa i čela, izražene brade. Oči su kose, a njhova boja skladna sa bojom dlake. Uši su daleko razdvojene i na vrhu zaobljene. Rep odgovara dužini tela. Dlaka, tipična za ovu rasu, je oštra, gusta i valovita. Čak i brkovi izgledaju valoviti, savijeni ili polomljeni. Dozvoljene su sve boje sem chocolate, lilac ili colourpoint.

    Karakter
    Iako čudnog izgleda, ova rasa je vrlo prijatnog karaktera. Društvena je i umiljata, nije preterano aktivna ili bučna. Zahteva da joj se posveti malo paznje i voli da provodi vreme u prirodi. U zrelim godinama se teže prilagođava novoj sredini.

  5. #5
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Ljupke spavalice




    Ljubitelji mačaka uživaju da gledaju ova zaista čudesna bića. Prva godina u životu mačke je najznačajnija za njen psihički razvoj. Šta može da se očekuje u najvažnijoj godini rasta i šta je od izuzetnog značaja za mačiće? Veoma je važno povezivanje čoveka i životinje već u prvim nedeljama - to će odrediti vezu sa mačkom, ali i razvitak mačje ličnosti. Mačići nisu samo male mačke, njihovo odrastanje je zadivljujući proces i svaki korak mačeta oduševiće vlasnika jer je jedinstven. Mudar i iskusan staratelj će uvek imati to u vidu i pokušaće da shvati šta njegovo mače doživljava i šta želi da mu poruči svojim ponašanjem.

    Mačke koje žive van kuće često ostaju sa majkom cele prve godine života kako bi od nje naučile veštine neophodne za opstanak. Kod domaćih, kućnih mačaka to je redak slučaj. Ipak, bilo bi najbolje da sa majkom ostanu bar 12 do 16 nedelja. Doduše, mačke počinju da odbijaju mačiće od dojenja između pete i sedme nedelje, ali dodatno vreme provedeno uz majku pomaže mačetu da se uklopi u društvo.

    Prvih šest nedelja u životu mačke utiče na određivanje njene ličnosti i karaktera, to jest osobina koje će zadržati do kraja života. Mačke zaista imaju karakter, a ako ne verujete, pitajte svakoga ko je imao mačku. Tih šest prvih nedelja važne su i za zdravstveni razvoj mačeta, pošto su mlade mačke izložene mnogim opasnostima, kao što su buve, a posebno infekcija gornjih disajnih organa. Samo u ovom periodu svog života mačići rastu tako velikom brzinom da se ogromne promene u njihovom razvoju mogu videti svake nedelje.

    Od sedme do dvanaeste nedelje mačići počinju da se uklapaju u društvo, posmatrajući majku i igrajući se sa drugim mačićima. Ako su sami, igraju se i komuniciraju sa svojim vlasnicima. To vreme doneće beskrajno uživanje čoveku koji je uzeo mače u svoj dom, ali i malom ljubimcu, jer se tada povezuje sa dvonožnim prijateljem. Mače baš u ovom vremenskom intervalu uči da trči, da skače, prikrada se i lovi, grabi kandžama, iznenada skače na zamišljeni plen.

    Mačići stari od sedam do dvanaest nedelja vole da se igraju žmurke sa vlasnicima. Vole da otvaraju papirne kese. Često se igraju i kartonskim kutijama. U ovom periodu mače će nastaviti ubrzano da raste. Pokreti mačeta se dalje razvijaju, posebno dok vežba jurcanje i hvatanje plena, obično sa nekom igračkom. Polako će početi i da usvaja ponašanje ljudi kada je spavanje u pitanju. Više mu se neće dešavati da se izvrne i zaspi bez obzira na mesto na kojem se nalazi.

    Mace imaju po pet prstiju na prednjim i samo po četiri na zadnjim šapama.

    Mace nemaju trepavice.
    Imaju unutrašnji očni kapak, koji štiti osetljive mačje oči od suvoće i oštećenja.

    Mačka ne vidi ništa direktno ispod svog nosa.

    Uvek se verovalo da mace ne raspoznaju boje. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da one razlikuju plavo, zeleno i crveno.

    Ljuta maca će uvek imati sužene zenice, a ako je uplašena ili uzbuđena, zenice će biti jako raširene.

    Bele mace sa plavim očima su gotovo uvek gluve. Ako imaju jedno plavo oko, gluve su na ono uvo koje je bliže plavom oku.

    Maca može da preskoči predmet koji je sedam puta viši od nje (kao kada bi čovek preskočio predmet visine 13 metara).

    Prosečan životni vek mace je oko 15 godina, mada nije ništa neobično da dožive i dvadesetak.

    Čokolada je otrovna za mace, a kravlje mleko je nešto što većina ne može da svari.

    Prosečan mačji obrok, preveden u miševe, iznosi oko 5,5 nesrećnih glodara.

    Mačke ne misle da su mali ljudi; naprotiv - one nas posmatraju kao velike mačke.

    Predak svih domaćih mačaka je Afrička divlja mačka, koja još postoji u divljini.

    U starom Egiptu ubistvo mačke kažnjavano je smrću.

    Za vreme vladavine crkve, u srednjem veku, mačke su javno spaljivane na trgovima, kao đavolje sluge.

    Postoji oko 100 vrsta domaćih mačaka.

    Julije Cezar, Henri Drugi, Karlo Jedanaesti i Napoleon su se panično plašili mačaka.

    Mace obično imaju 24 brka

    Mogu da trče brzinom od 50 kilometara na čas.


    Domace macke a nasi kucni ljubimci se ponasaju u potpunosti kao divlje.Mnogi ce se zaprepastiti ovom cinjenicom da razlike gotovo nema izmedu tigra i
    vaseg ljubimca koji pored vas lezi i prede.
    Razlika je samo u velicini i snazi.Macka ne prihvata gospodara ili gazdu kao pas, ona je vezana za vas iskljucivo zbog hrane i kuce.
    Sto joj je udobnije pored vas bice zadovoljnija da tu i prebiva.Cim macka osjeti da u kuci ili stanu ne dobija sve sto joj treba prvom prilikom
    ce otici.Zato po ulicama i vidjamo mnogo macaka.
    Macka voli slobodu i bez obzira koliko joj namecemo svoju volju na kraju ce ona izdejstvovati da bude po njenom.
    Zbog ovoga mnogi vlasnici imaju problema jer vlasnik mora da prihvati njenu individualnost i volju.
    Zato pokusajte da vaseg ljubimca dok je jos mali, djelimicno vaspitate i naviknete na odredjen
    kucni red.
    Macki je potreban prostor. zatvorenost u stanu ili u kuci je gusi
    U prosjeku jako malo miruju i samo prividno spavaju 18 sati dnevno, dok ostale sate vole da su slobodne ,
    da lutaju,da se igraju i da istrazuju.
    Ako provedemo vrijeme sa njom igrajuci se, ne sputavajuci je da se slobodno krece po kuci ili
    stanu,obezbijedite joj mesto gjde ce nekaznjeno ostriti svoje nokte, i ako je
    hrana dostupna u svakom momentu macka ce biti zadovoljna sa vama kao vlasnikom a i vi sa njom.
    Kroz igru mozete ispuniti prirodni poriv za lovom kao sto imaju njeni srodnici.
    Zakacite neki predmet za kanap pa trzanjem i povlacenjem pored macke, u njoj
    ce se odmah pojaviti poriv za hvatanjem i lovom.
    To ce macki biti pravi izazov i ispunice svoju iskonsku sklonost prema lovu.
    Kada macka lezi i prede to je znak za vlasnika da je zadovoljna.
    Najvaznije je da macku posmatrate i uvidjecete ubrzo kako da se odnosite prema svom ljubimcu.
    Ljubav i paznja je dovoljno i ako na zalost nemate vremena za nju onda bolje da je i nemate.
    Kao i za svakog kucnog ljubimca, a narocito se odnosi na macke i pse imajte ih samo ako im mozete priustiti potpune
    uslove koji im trebaju a narocito vrijeme za njih.
    Last edited by Sedusa; 19-05-2007 at 10:25 PM.

  6. #6
    catXlux
    Gost

    Standardno

    hvala Mona

  7. #7
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Citat Prvi postavio catXlux
    hvala Mona
    vidis kako znam temu napraviti


  8. #8
    Adolf BMW Fan! ado_89's Avatar
    Pridružen/a
    07 Aug 2006
    Lokacija
    Lukavac
    Godina
    25
    Poruke
    1,404
    Rep Power
    9

    Standardno

    super je tema, procitao sam od slova do slova. volim macke. najvise mi se svidjela Ruska Plava macka, nekako opasno izgleda. hehe. pohvale na temu
    oce nas koji jesi, BMW mi donesi, da se sveti ime tvoje, neka bude metalik boje, u ime oca i sina neka bude pun benzina...AMIN...

    p.s. i de ziv bio nek je saobracajna na meni, da te ne trazim kad me zaustave zbog brze voznje




  9. #9
    Sedusa
    Gost

    Standardno

    Citat Prvi postavio ado_89
    super je tema, procitao sam od slova do slova. volim macke. najvise mi se svidjela Ruska Plava macka, nekako opasno izgleda. hehe. pohvale na temu
    hvala....nabacit cu jos nekih vrsta...
    meni je ova sveta birmanska i ruska

  10. #10
    ostro & na prvu :) Blahhh's Avatar
    Pridružen/a
    11 Jan 2005
    Lokacija
    "dosadno ko u Tuzli"
    Poruke
    7,771
    Rep Power
    16

    Standardno

    aferim na temi

    uvijek sam volio te prokletinje
    1995.
    Džemila Delalić iz sela Dobrak,kod Srebrenice:
    "Zgrabih ja dijete,hocu da mu zavezem pupak,kad cetnik preda me: Spusti to dijete dolje! Ja ga popusti na dimije,fino dijete, duge kosice,kao da je okupano.Cetnik pridje,nogom stade djetetu na vrat."

+ Reply to Thread

Thread Information

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Bookmarks

Pravila postavljanja poruka

  • ne možete postavljati nove teme
  • ne možete postavljati odgovore
  • ne možete postavljati priloge
  • ne možete urediti svoje poruke